Скрећем вам пазњу на цињенице које несумњиво доказују да Предсједнички избори на територији БРЦГ нису легални нити легитимни и да њихови резултати не могу вјерно да одсликавају вољу градјана БРЦГ.

У изборној трци учествује и кандидат „Српске листе“, коалиције националних странака српског народа у БРЦГ, које дјелују у складу са Уставом и законима БРЦГ, у оном дијелу у ком та законитост зависи од њих. У оном дијелу који се тиче права те парламентарне групе, законитост и уставност не постоји и не постоји воља власти да се та законитост и уставност обезбиједи. Константно одбијање власти да овим представницима српског народа са територије актуелне БРЦГ обезбиједи законом загарантовану могућност да учествују у парламентарном животу користећи српски језик и писмо илустрација је насиља које држава врши над својим грађанима, и то по националној основи.

Осим наведеног, стоје три најмаркантније, незаобилазне и непобитне чињенице.

-У Врховном суду нема ниједног судије Србина

-У Уставном суду нема ниједног судије Србина

-У Агенцији за националну безбједност, од 450 службеника, само су три Србина што је 48 пута мање него што би требало да их буде, и чини да Срба има на нивоу статистичке грешке

-У Савјету РТЦГ нема ниједног Србина

Дакле, у инстанцама које обезбјеђују једнаку заступљеност кандидата у јавности и коректно и истинито преношење њихових ставова, нема Срба.

У инстанцама које се баве сигурношћу грађана и одржавањем законитости и уставности изборног процеса, нема Срба.

У инстанцама које имају последњу ријеч у случајевима приговора на регуларност изборног процеса, као и о укупној законитости изборног процеса нема Срба.

Зато, ови избори нису регуларни.

Власт користи монопол силе да би креирала јавно мнење. Комплетна државна структура је на располагању двојици кандидата а различити дјелови картела на власти располажу несразмјерно великим преимућством у односу на остатак политичке сцене у сфери информисања и пропаганде.

Може да се закључи да капацитети принуде и пропаганде које посједује БРЦГ стоје на располагању кандидатима власти. Оном званичном, г.Филипу Вујановићу, и оном пожељном противкандидату г.Небојши Медојевићу.

Подсјећам да је коалиција оличена у правом лику г.Филипа Вујановића, г.Милу Ђукановићу, и Небојши Медојевићу донијела дискриминаторски анти-српски Устав и на већ установљену праксу дискриминације Срба додала квази-уставни оквир.

Нису се случајно г.Ђукановић и г.Медојевић насли у послу маргинализације српског народа у БРЦГ.

Српски народ у БРЦГ услијед репресије коју је над њим спроводио актуелни режим, нашао се ван сфере у којој се утицало на расподјелу друштвеног богатства извршеног кроз приватизацију и контролу ресурса простора од стране локалних власти.

И један и други дио финансијске елите порођене у времену безвлашћа, односно отуђења власти од њених законитих носилаца - грађана, жели да настави са дискриминацијом српског народа и њихових политичких представника јер су они једини стварни опоненти предвиђеној диоби остатка друштвеног богатства по плану картела који се сагласио и насилно извео сецесију БРЦГ од Државне заједнице.

Квази интетелктуални кругови који су у јавности генерисали анти-српску хистерију и тако доприносили постојаности личне диктатуре г.Мила Ђукановића, тај свој ангажман су наплатили тако што су припуштени у строго контролисани круг финансијске елите у БРЦГ. 

Незадовољство лобија анти-ратних профитера учешћем у диоби још неподијељеног друштвеног богатства је било почело да пробија у јавност.

Блага опомена коју је добио г.Жељко Ивановић и она која се непредвиђено трагично завршила а која је била упућена г.Јеврему Брковићу илустрација је спремности режима на договор са својим пожељним кандидатом, г.Небојшом Медојевићем и лобијем анти-ратних профитера који преко својих новина и лажних истраживача јавног мнења продуцирају г.Медојевића

У тој њиховој рачуници нема Срба и српске политичке елите, као сто нема Срба у јавности коју њихове новине и телевизија креирају.

Зато нема Срба ни у државном апарату и монополу силе који осигурава њихове договоре.

Власт је хтјела да пребацивањем актуелне друштвене тематике са економских питања на питања националног идентитета обезбиједи себи лагодан и неометан приступ економским ресурсима, што јој је и успијевало док су грађани решавали нерешиву енигму двојног идентитета.

Када је та дилема ријешена верификацијом подјеле на два народа, она основна, економска тема је остала пред грађанима.

Ко се, дакле, обогатио и завладао свим сегментима живота у БРЦГ, а на рачун Срба и када мисли да намири и легитимне економске и легитимне политичке захтјеве Срба из БРЦГ?

32% радних мјеста у државном апарату биће довољан, за државу мали али за Србе довољан почетак узимања онога шта је наше.

Тих 32% плата које нам отима ова власт, а са чим је г.Медојевић више него сагласан и рад да то потраје, ми Срби ћемо морати да наплатимо.

32% средстава за нашу културу и информисање на нашем језику и писму, што такође значи и оснивање наших националних институција о трошку БРЦГ, као што ми плаћамо туђе институције, биће наше и значиће нова радна мјеста за Србе.

Партиципација Срба у полицији и судству прекинуће пословну извјесност онамо гдје мора да постоји тржиште.

Потреба да у договоре око магистралних друштвених и привредних кретања у БРЦГ буду укључени и представници Срба растрешће монолит финансијске елите који стоји на главама свих грађана БРЦГ.

Зато је кандидат Српске листе једини стварни изазов за актуелну власт.